Category Archives: Beograd

Kuća na Dan - Idealno mesto da se izolujete u doba virusa

Pandemija koronavirusa donela je stroge mere karantina, te su ljudi širom sveta ostali zatvoreni u svojim stanovima. Slabljenjem virsa i popuštanjem mera se život postepeno vraća u svoj svakodnevni tok, a lepo vreme i visoke temperature nam pomažu da se oslobodimo panike i uživamo u proleću. Iako putovanje još uvek nije dozvoljeno, a ni međugradski prevoz nije vraćen u funkciju, veliki broj ljudi ipak želi da iskoristi prvomajske praznike i promeni sredinu barem na nekoliko dana. Ukoliko ste i Vi među njima, predlažemo Vam da razmislite o iznajmljivanju kuća na dan!

Iznajmiti kuću u Beogradu ili na Zlatiboru znači više mesta za odmor, rekreaciju, ali i karantin. Kako će zabrana kretanja ostati na snazi naredno vreme, ljudi imaju sve manje strpljenja da budu na istom mestu. Tada se iznajmljivanje kuće na dan sa prostranim dvorištem čini kao dobra ideja, ali i adekvatno mesto da se zaštitimo od virusa.

Prednosti iznajmljivanja kuće tokom epidemije


Iznajmiti kuću na dan tokom ublažavanja mera usled širenja virusa ima svojih prednosti. Najveća prednost leži u pozitivnom uticaju na čovekovo mentalno zdravlje. Dugi boravak u istom prostoru sa ograničenim mogućnostima kretanja stvara u nama nelagodu, stres i nervozu. Iznajmljivanjem kuće sa dvorištem i terasom bi znatno doprinelo boljem raspoloženju, makar i na nekoliko dana. Svako dvorište obiluje zelenilom i cvećem što se ne može uporediti sa jednobojnim i uskim zidovima stanova. Ukoliko imate kućnog ljubimca, iznajmljivanje predstavlja sasvim logičan izbor. Psi i mačke više će uživati u slobodnom prostoru u dvorištu i kući umesto dosadašnje kratke šetnje.

Kuće su idealne za porodice sa decom, koja mogu iskoristiti slobodan prostor za maštu i igru. Osim toga, zahvaljujući dvorištu i bašti kuće imaju veliku i bolju cirkulaciju vazduha. Možete iskoristiti ceo dan i posvetiti ga igranju sa decom ili Vašim ljubimcima. Boravak na svežem vazduhu pomoći će Vam da ojačate imunitet i uživate u sunčevim zracima, koji su povoljno utiču na naše zdravlje. Kuće se često ne nalaze u međusobnoj blizini, te nećete morati da brinete o neposrednom izlaganju drugim ljudima i opasnostima od širenja virusa. Ograđene terase možete iskoristiti za ručavanje, sunčanje, igranje društvenih igara i ispijanje jutarnjih kafa sa prvim zracima sunca. Neke od kuća i koliba su napravljene od drveta i ekoloških materijala.

Kuća su idealne za iznajmljivanje tokom prvomajskih praznika i policijskog časa, jer nudi znatno više mogućnosti od boravka u stanu. U dvorištu možete pripremati roštilj sa svojom porodicom ili napraviti piknik, kao što ste radili i u normalnim okolnostima na nekom šumovitom mestu.

Kuća na dan Beograd


Izdvojili smo za Vas dve kuće, koje možete bezbedno iznajmiti za sebe i svoju porodicu.

Kuća Vina


Kuća Vina je prostrana petosobna kuća veće kvadrature (130 m2) namenjena za smeštaj više od 8 osoba. Nalazi se u palilulskom naselju Karaburma na adresi Vojvode Micka Krstića broj 2. Kuća na dan se nalazi na idealnoj lokaciji, jer će Vam do centra grada biti potrebno svega 10 minuta vožnje i pet minuta do prelepog šetališta na obali Dunava. U blizini kuće se nalazi i sve što Vam je potrebno – apoteke, supermarketi, pekare i restorani, koji vrše dostavu hrane. Prizemna kuća raspolaže sa tri spavaće sobe, prostranim dnevnim boravkom i trpezarijom, kupatilom i kuhinjom opremljenom za spremanje i najzahtevnijih jela.

Kuća je opremljena za svakodnevni život, a posebno zadovoljstvo predstavlja minibar sa odabranim najboljim vinima iz regiona. Najlepši deo predstavlja veliko dvorište sa puno cveća i zelenila. Besplatan prostor za parkiranje imaju dva automobila i doručak je obezbeđen u doplatu od 600 dinara.

Zelena Oaza


Kuća na dan “Zelena Oaza” je sledeća na listi idealnih lokacija za izolaciju i predah. Nalazi se na novobeogradskoj strani obale Save – Adi Međici na adresi Savski nasip BB. Velike je kvadrature (120 m2) i može ugostiti do 25 osoba. U pitanju je trosoban dupleks apartman sa prostranom terasom na prvom spratu, kuhinjom i dnevnim boravkom. Ma galeriji se nalazi spavaća soba, kupatilo i radni prostor. “Zelena Oaza” često se iznajmljuje za porodične proslave, jer predstavlja mirno okruženje za smeh i uživanje. U letnjem periodu neće poželeti da budete na drugom mestu, jer je ova kuća na dan sve što Vam je potrebno za kvalitetan odmor.

Kuće i brvnare na Zlatiboru


Zlatibor je idealno mesto za odmor od svih stresnih situacija i izolaciju od negativnim misli. Svež vazduh, mir, tišina i cvrkut ptica su u ovakvoj situaciji preko potrebni, a više o tome ne morate samo maštati! Naša preporuka su brvnare Zlatibor i kuće na Zlatiboru.

Brvnare Mir


Brvnare “Mir” predstavljaju zasigurno najlepše mesto za relaksaciju na Zlatiboru. Nalaze se u mirnom delu planine, naselju Gajevi, potpuno izolovane od buke. Do centra Zlatibora ima 4 kilometara, ali uz prelepi pogled na prirodno zelenilo nikome neće biti ni na kraj pameti da napušta ovu oazu mira. Brvnare su idealne za smeštaj najviše četiri osobe i 6 osoba. Svaka brvnara se sastoji od prostrane dnevne sobe, kupatila, kuhinje i zastakljene terase. Na spratu se nalazi dnevna soba sa francuskim ležajem i još dva odvojena kreveta, a na spratu se nalazi i otvorena terasa.

Brvnare “Mir”, kao i ostale brvnare Zlatibor, su ekološki osmišljene. Napravljene su od drveta sa solarnim napajanjem struje i izvorskom vodom. Iz dvorišta se pruža pogled na vrh Čigotu, a staze za šetnju vode do neotkrivenih mesta na Zlatiboru. Na zahtev gostiju mogu se dobiti bicikle, masaža, pa i časovi joge.

Brvnara Zlatiborski Mir


Još jedna sjajna mogućnost je brvnara “Zlatiborski Mir”. Nalazi se na 200 metara od samog centra Zlatibora u ulici Drinske divizije 61, ali dovoljno udaljeno od buke i saobraćaja. Prijatna prostrana koliba namenjena je udobnom boravku za najviše 6 osoba. Raspolaže odvojenim spavaćim sobama sa francuskim ležajem i dva odvojena kreveta, trpezarijom, dnevnim boravkom, kuhinjom i kupatilom. Gostima je na raspolaganju besplatan parking, a brvnara je okružena dvorištem i pogled sa svakom prozora pada na prirodno zelenilo i lepote Zlatibora. Drvena brvnara podsetiće Vas na kolibe iz američkih filmova, a možete biti uvereni da su mnogo bolje od njih.

Ko se ne bi odlučio za boravak na svežem vazduhu?


Prolećne temperature budi u ljudima najlepša pozitivna osećanja i mnogi jedva čekaju da što više vremena provedu na svežem vazduhu. Sada to možete uraditi u krugu svoje porodice i najbližih prijatelja u prostranom dvorištu neke od kuća na dan. Slobodan i uređen prostor sa pogledom na šareno cveće uz cvrkut ptica može u ovom trenutku, kada je svet stao, da Vas pokrene da se osećate bolje i zdravije.

Iako je ceo svet ostavio po strani svoje svakodnevne aktivnosti i nestrpljivo čeka trenutak da se slobodno šeta ulicama grada, Vi možete šetati dvorištem ili stazama skrivenim u zlatiborskoj šumi. Brvnare Zlatibor i kuće na Zlatiboru učiniće da se osećate kao da se nalazite na filmskom platnu, a kuće na dan Beograd pomoći će Vam da na trenutak zaboravite vanrednu situaciju.

Dan posle: Kako će Covid-19 da utiče na izdavanje stanova na dan?

Borbi protiv koronavirusa se polako nazire kraj. Broj zaraženih i hospitalizovanih pacijenata se u evropskim državama svakim danom smanjuje, dok se broj izlečenih povećava. Vanredne mere pokazale su se kao rešenje u pravom trenutku, a sada je vreme da se život polako vrati u normalu. Većina mera o predostrožnosti i zaštiti će ostati uz nas sve dok ne budemo sigurni da nas je koronavirus napustio. Kako stvari polako počinju da se vraćaju u svoj normalni tok, važno je zapitati se kako će Covid-19 da utiče na izdavanje stanova na dan u budućnosti. Kako vlasnici nekretnina treba da se postave?

Usled pandemije se veliki broj delatnosti našao u krizi, posebno proizvodni, turistički, uslužni sektor i avio-kompanije. Mnogi se pitaju da li će uopšte biti moguće putovati u narednim mesecima van granica svoje države, da li će uopšte biti moguće otići na more, da li će ležaljke na plaži zaista biti odvojene pregradama. U velikom problemu nalaze se države, koje se tradicionalno oslanjaju na turizam, kao što su Grčka, Španija i Italija. Usled straha od povratka pandemija, veliki broj ljudi će u narednom periodu izbegavati put u inostranstvo. Turizam u Španiji i Italiji čini 13-14% u privredi, a procene su da će se prihodi u hotelijestvu, avio-saobraćaju i turističkih agencija ove godine smanjiti 70-90%.

Kako bi ekonomski uticaj bio što manje štetan, države pozivaju svoje građane da odmor i letovanje provedu u svojoj zemlji umesto da se i ove godine odluče za put u inostranstvo. Grčake je, sa druge strane, najavila turističku sezonu od jula uz dodatne mere opreza, kao što su zdrvstvene procene i razdaljina ležaljki na plaži.

Covid-19

Da li će ljudi iznajmljivati stanove na dan?


Iznajmljivanje stanova na dan i poslovnih prostora je zbog pandemija koronavirusa pretrpelo velike štete, a neki tvrde da je ovakva vrsta biznisa potpuno obustavljena. U uslovima kada ljudi ostaju bez posla, bez primanja ili sa smanjenim primanjima, većina zakupaca stanova i poslovnih kancelarija tražila je od vlasnika prostora smanjenje kirije i režija ili potpuno oslobađanje od plaćanja za tekući mesec. Ovakva situacija nikoga ne treba da čudi, jer ljudi izbegavaju da imaju kontakt sa nepoznatim ljudima i da se izlažu više nego što je potrebno. Osim toga, od kada su na snazi vanredne mere, zabrana kretanja i ukinut međugradski prevoz, potrebe za iznajmljivanjem stanova na dan ima sve manje.

Mali broj vlasnika izdavao je stanove i tokom epidemije, ali uz znatna ograničenja i pojačane mere zaštite. Česti su bili slučajevi iznajmljivanja stana na dan za potrebe obaveznog karantina, izolovanja od porodice ili zbog potrebe posla. Kada su mnoge države zatvorile svoje granice, a putnici bili u nemogućnosti da se vrate svojim domovima, stan na dan im je ostao jedina opcija. Iako je verovatno da putovanje u inostranstvo u narednom periodu neće biti moguće, turisti su spremni da bolje upoznaju svoju zemlju i odmor provedu u njoj. Delatnost izdavanja stanova na dan će se oporaviti, ali ostaje pitanje u kojoj meri i na koji način.

Turizam će kako u Srbiji tako i u svetu postepeno početi da se oporavlja, posebno da popuštanjem mera, obnavljanjem avio-saobraćaja i otvaranjem granica. Kao i kod drugih delatnosti, biće potrebno vreme da se veliki gubitak u turizmu nadoknadi.

Pandemija Covid-19

Kako će se razvijati izdavanje stanova na dan u budućnosti?

Situacija u narednom periodu može znatno da se promeni u korist turizma. Kako su ljudi dugo bili zatvoreni na jednom mesto, verovatno je da će poželeti da dođu u Beograd i uživaju u letnjim temperaturama koje nam predstoje. Pored toga, vlasnicima će biti u interesu da sa popuštanjem mera počnu sa izdavanjem i nadoknade prethodne gubitke. Ipak, verovatno je da će cene izdavanja stanova na dan morati da se revidiraju i smanje kako bi se prilagodile novonastalim okolnostima.

Postoji nekoliko načina na koji mogu pomoći vlasnicima stanova da se prilagode novim pravilima. Pre svega, vlasnici moraju biti svesni da nije realno očekivati da će moći da izdaju stanove po visokim cenama. Trenutno se visokim cenama izdavanja mogu smatrati cene od 50€ i više. Vlasnici moraju da budu svesni da je veliki broj ljudi ostao bez bilo kakvih primanja ili su ona znatno smanjena. Kada je reč o dužim boravcima, cena može da se postigne po dogovoru. Vlasnici se ne moraju držati prvobitno formirane cene, jer je vrlo moguće da će lako ostati bez rezervacija. Potrebno je da vlasnici budu strpljivi i nižim cenama privuku goste.

Kada je u pitanju minimalni broj dana zakupa stanova, trebalo bi razmisliti o smanjenju. Na primer, ukoliko je minimalan broj dana zakupa bio dva dana, trebalo bi smanjiti na jedan dan. U vanrednim okolnostima ne bi bilo u redu očekivati da gosti rezervišu stan na dan na više dana. Na taj način mogu povećati broj rezervacija i noćenja prilikom izdavanja.

Koronavirus

Primanje gostiju i higijena stanova

Kada je pravi trenutak za povratak na izdavanje stanova na dan ostaje na vlasniku da proceni. Ono što je sigurno je da svaki vlasnik mora da napravi detaljan plan o radu i izmeni dosadašnje navike, koje se odnose na prijem, ispraćaj gostiju i održavanje stanova. Preporučujemo vlasnicima da se pridržavaju svih pravila i propisanih mera zdravstvenih ustanova i državnih organa kako bi na najbolji mogući način zaštitili sebe i svoje goste.

Kada je reč o prijemu i ispraćanju gostiju, obavezno je držati distancu od najmanje dva metra, nošenje zaštitne maske preko lica i rukavica. Plaćanje boravka nastaviće da se odvija kao i do sada, prilikom preuzimanja ključeva stana na dan, uz dodatne mere opreza. Prilikom preuzimanja novca potrebno je imati rukavice.

Kada je reč o održavanju stanova, dezinfekcija i pravilno čišćenje prostorija je više nego obavezno. Za dezinfekciju se mogu koristiti sva dostupna dezinfekciona sredstva pre dolaska gostiju i nakon njihovog odlaska iz apartmana. Preporučuje se da se prostorije što češće provetravaju i menja posteljina. Vlasnici mogu u stanu gostima unapred obezbediti dezinfekciona sredstva kako bi gosti sami mogli da vode računa o čišćenju stana i higijeni.

Mere opreza

Preporučujemo da se gostima u stanu ostavi spisak i kontakt telefon svih nadležnih službi u vezi sa koronavirusom, a značajno je i obavestiti goste o aktuelnim vanrednim merama, kao što je zabrana javnih okupljanja, skraćeno radno vreme prodavnica i policijski čas. Vlasnici stanova, koji su izdavali smeštaj tokom epidemije, često su prijavljivali nove goste upravnicima zgrade kako bi stanare pravovremeno upoznali sa situacijom u zgradi.

Šta nas očekuje nakon epidemije koronavirusa?

Beograd predstavlja jednu od najpopularnijih turističkih destinacija u Srbiji i, kao i svake godine do sada, posetiće ga gotovo milionski broj ljudi. Apartmani Beograd pokazali su se kao sigurno mesto za boravak tokom odmora u našem glavnom gradu, jer se vlasnici stanova neprestano brinu o higijeni, udobnosti i čistoći stanova, kao i o zdravlju svojih gostiju.

Top 17 restorana brze hrane u Beogradu

Restorani brze hrane u Srbiji se mogu videti na svakom ćošku. Daleko je poznato da Srbi volie dobro da pojedu i zbog toga ne treba da čudi što u Beogradu postoji ogroman broj restorana brze hrane koji su spremni da vam za svega par minuta serviraju toplu porciju vaše omiljene “klope”. Brza hrana Beograd je veoma popularna i kod turista, koji posećuju glavni grad, upravo zato na gotovo svakom koraku možete da probate nešto novo.

Brza hrana nije trend samo u Srbiji. Naprotiv, kioske, štandove i restorane brze hrane možete videti u svim evropskim gradovima. Bilo da su to štandovi sa kobasicama u Nemačkoj, sa perecama u Švajcarskoj, pecivom u Italiji ili sa kolačima u Mađarskoj, slane i slatke poslastice možete kupiti bilo gde. Ipak, čini se da Amerika prednjači u broju restorana brze hrane. Razlika između brze hrane u Srbiji i Sjedinjenim Američkim Državama je ta što su u Srbiji sastojci dosta svežiji i često lokalno uzgajani.

Brza hrana Beograd je postala uobičajeni način ishrane većine stanovnika. Na pauzama za ručak na poslu se često “trkne” do pekare ili do ćevabdžinice kada neko ne stigne da skupa ručak. Tako u gradu možete probati vrhunsku picu, roštilj i palačinke, kao i jela internacionalne kuhinje – burito, burgere, suši i kineska jela. Karakteristično za restorane brze hrane u Beogradu jeste da ne postoji samo jedan najbolji, već nekoliko izvrsnih restorana. 

Ukoliko želite da pročitate ostatak bloga kliknite na link: Najbolji fast food u Beogradu

Gde ćete se rashladiti ovog leta?

Letnje temperature su nam sve bliže. Sa viskom temperaturama javljaju se i prvi talasi letnje vreline, a jedino o čemu svi razmišljaju je kako da se najlakše rashlade i osveže. U toj borbi nam pomažu klima uređaji, ali nam oni ne budu ni od kakve pomoći kada se nađemo na ulicama grada. Drugo rešenje je hladna voda, a zatim i sladoled da ublaže osećaj vrućine. Obavezno je pratiti i savete stručnjaka da izbegavamo preterano izlaganje suncu. Iz tog razloga mnogi traže beg od vrućine na rekama, bazenima, jezerima i morima. Dobra vest je da stanovnici Beograda ne moraju daleko putovati do plave oaze, jer uvek mogu posetiti Adu Ciganliju – poznato beogradsko more.

Ada Ciganlija – beogradsko more

Ada Ciganlija je veštačko poluostrvo nastalo pregrađivanjem reke Save. Dugo je 4,2 kilometara, široko 200 metara i duboko između četiri i 6 metara. Uređenje marine završeno je 1967. godine kada je Savsko jezero dobilo izgled sličan današnjem. Duž jezera se prostire šljunkovita plaža, biciklistička i staza za pešake. Zbog vode, plaže i brojnih mogućnosti za zabavu Ada Ciganlija je dobila epitet beogradskog mora.

Ada Ciganlija

Koliko je popularna atrakcija najbolje govori činjenica da Adu Ciganliju svakog leta poseti više od 100.000 ljudi tokom radnog dana i do 300.000 posetilaca vikendom. Šljunkovita plaža oko jezera je u celosti uređena i opremljena. Verovali ili ne, važi za jednu od najlepše uređenih i najvećih plaža na veštačkim jezerima u Evropi. Voda na jezeru je čista, bezbedna za kupanje i deo za kupače je potpuno obezbeđen. Tokom sezone kupanja dežuraju obučeni spasioci i službe hitne pomoći.

Zabava za svaki uzrast

Ada važi za jedno od najlepših kupališta u Srbiji. Posetioci mogu uživati u prijatnoj šetnji, vožnji bicikla, ali i brojnim drugim aktivnostima. Na jezeru se nalazi nekoliko sportskih terena, teren za mini-golf, igralište za bejzbol, hokej na travi i ragbi. Za posetioce koji žele da osete poseban adrenalin preporučujemo da se oprobaju na skijanju na vodi, sportskom penjanju na vešačkoj steni, paintbolu, laser-tag, ski simulatoru, ronjenju i čuvenom Avantura parku sa visećim mostovima.

Savsko jezero

Ada Ciganlija je veoma privlačna atrakcija za najmlađe posetioce. Pored brojnih igrališta opremljenih ljuljaškama, toboganima, penjalicama i klackalicama, privačan sadržaj za decu čini Park nauke i Grad na Vodi – zabavni park na vodi sa nekoliko različitih skakaonica i penjalica na vodi povezanih preprekama i klizavim putevima.

Najlepše je pod suncobranima

Mnogi posetioci se odlučuju da utočište od vrelih temperatura potraže pod suncobranima pronađu među kafe-barova na Adi. Svi ugostiteljski objekti se nalaze duž šetališta i sasvim blizu jezera gde se povremeno možete rashladiti. Najlepše je kada se letnje temperature podnosimo skriveni među šarenim suncobranima uz čašu hladnog pića i dobrom društvu.

Dođite i rashladite se!

Popularno naselje Dorćol

Gradska opština Stari grad je sigurno jedna od najpoznatijih opština u Beogradu, zajedno sa opštinama Zemun i Novi Beograd. U Starom gradu se krije jedno od najpopularnijih beogradskih naselja, a to je Dorćol. Dorćol je čuven po mnogo čemu i važi za kraj pun urbanih lokala, velike istorijske vrednosti i veoma lepo za život, kao i obilazak, jer Dorćol zaista ima mnogo toga da pokaže svim posetiocima.

Dorćol je podeljen na gornji i donji Dorćol, a njegove granice se nalaze između Kalemegdanskog parka. Iako mnogi stanovnici Dorćola tvrde da se Dorćolom smatra samo donji Dorćol koji je smešten između ulice Cara Dušana i reke na severu, zajedno sa gornjim Dorćolom ova opština zaista sadrži najlepša mesta u gradu. Kalemegdan je definitivno jedno od čuvenih obeležja naselja Dorćol i svakako najlepši park Beograda. Samo ime Dorćola predstavlja raskrsnicu četiri ulice – raskrsnicu ulice Cara Dušana i Kralja Petra, a potiče iz turskog jezika. Sve do druge polovine devetnaestog veka, sve najvažnije kuće su se nalazile upravo na Dorćolu.

Dorćol – Naselje sa zanimljivom istorijom

Nije slučajno što je Dorćol jedno od centralnih mesta u Beogradu, jer nam istorija govori da je tako bilo i u vreme Rimljana. Smatra se da su Rimljani na teritoriji današenjeg Dorćola izgradili čitavo naselje ispod utvrđenja, današnjeg Kalemegdana. Dorćol ima značajnu istorijsku važnost, jer je dočekao i ispratio svaku vlast i migracije naroda u Beogradu. Tako je za vreme osmanske vladavine Dorćol je bio deo glavne trgovačke zone tadašnjeg Beograda. Takođe, jedan deo Dorćola se se ubraja među prva nastala naselja u Beogradu, kao mesto gde su pripadnici bogatijeg turskog sloja gradili kuće sa velikim baštama. Stanovnici Dorćola za vreme osmanske vladavine bili su i Jeverji, koji su imali svoju Jeversjku mahalu na području današnje ulice Cara Dušana. 

Mnogi objekti su za vreme ratova doživeli velika oštećenja, pa su se krajem Drugog svetskog rata na Dorćolu počele graditi prve zgrade. Prostor uz reku Dunav iskorišćen je za smeštanje plovnih objekata, a poslednjih godina XX veka izgrađen je i veliki sportski centar. Današnji izgled Dorćola gotovo je nemoguće uporediti sa izgledom pre Prvog svetskog rata.

Ukoliko želite da pročitate ostatak bloga, kliknite na link: https://www.apartmani-u-beogradu.com/blog/popularno-naselje-dorcol

Ulica Strahinjića Bana

Da li je Dorćol poznat po ulici Strahinjića Bana ili je ulica Strahinjića Bana poznata po Dorćolu?

Dorćol je deo Beograda koji se nalazi na teritoriji opštine Stari grad. Ovaj deo Beograda je oduvek važio za jedan od elitnijih i popularnijih naselja, a njegova lokacija je vrlo tražena kada je u pitanju izdavanje smeštaja ili prodaja nekretnina. 

Dorćol je sinonim za glamurozan noćni život, a ulica Strahinjića Bana upravo obiluje sve popularnijim mestima koja morate posetiti ukoliko se nađete u Beogradu. Popularnost Strahinjića Bana je zbog toga opravdana u svakom smislu. 

Budući da smo Vam toliko pisali o ovoj ulici, kao i apartmanima koji se nalaze u blizini ove čuvene ulice, red je da našu priču zaokružimo jednim tekstom o tome.

Strahinjića Bana – Sinonim za poseban stil života 

Strahinjića Bana nije samo ulica, već je poseban stil života. Tokom večernjih sati ulica Strahinjića Bana postaje mesto gde se provode nezaboravne večeri. 

Koliko je život u ulici glamurozan najbolje govore njeni gosti – poznate ličnosti iz sveta glume, sporta, biznisa, politike i pevačke scene. Svako ko nije bio deo društva u ulici Strahinjića Bana, maštao je da bude njen deo. 

Iz tog razloga lokali u ulici privlače veliki broj ljudi, jer Dorćol predstavlja novi centar gradskih dešavanja. 

Dorćol je oduvek važio za mirniji deo Beograda gde su meštani večeri provodili šetajući uskim ulicama okruženim prirodnim hladnom, uličnim svetljkama i upečatljivom starom gradnjom. 

Atmosfera se značajno promenila tokom devedesetih godina kada je Doćol postao centar dešavanja i gradskih okupljanja. Čak su se i poslovni sastanci održavali u nekim od najprestižnijih kafića i sklapali poslovi u ulici Strahinjića Bana. Taj trend se nastavio sve do danas – gotovo svaki lokal u ovoj ulici pokušava na maštovite načine da se istakne na veoma autentičan način i izbori za svoje mesto u odnosu na izuzetno dobru konkurenciju. 

Upravo zbog velike konkurencije vlasnici objekata pokušavaju na što više načina da njihova originalnost dođe do izražaja i obezbedi im što bolju posećenost.Ne treba da čudi ako u nekom od kafića u ulici Strahinjića Bana za stolom do Vašeg kafu pije neki od poznatih sportista naše reprezentacije ili nekoliko pevačica sa naše pevačke scene koje su došle baš gde i Vi. 

Ukoliko želite da pročitate ostatak bloga, kliknite na link: Ulica Strahinjica Bana Beograd

Topčiderski park

U ovim paklenim vrućinama, pored reka, bazena i mora, ostaju nam parkovi u kojima možemo potražiti prirodnu hladovinu. Nedelja koja je pred nama nosi talase toplote koji će se samo povećavati. Nadamo se se snalazite kada ste van svojih domova, a hlada nigde u blizini. Mnogi koji se u najtoplijem dobu dana nađu u gradu, spas potraže u obližnjim klimatizovanim kafićima i restoranima. Svako se snalazi na svoj način, a mi Vam preporučujemo najbolja rešenja.

Klijenti agencije Apartmani u Beogradu se često pitaju da li su recimo, naši apartmani klimatizovani, a mi vam sa sigurnošću možemo reći da jesu, tako da ukoliko dolazite u Beograd, svakako možete računati na to da će vam smeštaj pružiti komfor i hladovinu koja će odgovarati svakome. Bilo da su kuće, stanovi ili garsonjere za izdavanje u Beogradu, svaki u svom sklopu ima funkcionalan klima uređaj za optimalnu temperaturu tokom boravka.

Topčiderski park

Pored velikog unosa vode u organizam i svih vidova rashlađivanja, od lepeza, mobilnih ventilatora i ostalih pomagala za osveženje, najbolje je skloniti se negde u hlad da malo odmorite. Na svu sreću, Beograd nije grad kom manjka zelenila. Pun je prelepih parkova i o većini smo Vam već pisali. Ono što treba da znate je to da su parkovi ovog grada jedni od najlepših gradskih parkova. Prelepo uređeni i bogati prelepom vegetacijom. Prava oaza u sred ovih saharskih vrućina koje su nas zadesile u čitavoj zemlji. 

Jedna od oaza je sigurno i Topčiderski park.

Kratka istorija Topčiderskog parka

Topčiderski park ograđen je po nalogu kneza Miloša Obrenovića, koji je davne 1831. godine zamislio da se baš na teritoriji današnjeg parka izgradi dvorac prema njegovom uputstvu. Knez je zamislio dvor okružen zelenilom oko kog bi se nalazali spomenici i fontane, drveće, cveće i retke tropske biljke. Knez Miloš Obrenović je okupio najbolje graditelje i slikare tog doba kako bi sagradio svoj rezdencijalni kompleks, zbog čega mnogi umetnici smatraju da je Konak izgrađen prema modernim evropskim tokovima.

Tako je polovinom XIX veka Topčiderski park već bio otvoren za javnost, gde su posetioci mogli da uživaju u javnim kulturnim i sportskim manifestacijama. Od 2015. godine Topčiderski park je postao važan spomenik prirode grada Beograda u kom se nalazi šest spomenika kulture i neke od veoma retskih vrsta drveća. 

Pre početka rekonstrukcije parka ovde su se nalazili vinogradi i letnjikovci mnogih imučnih beogradskih porodica, a potom je ovd nikao prvi park u Beogradu.

Smatra se da naziv parka i naselja “Topčider” potiče iz doba osmanske vladavina i da je preuzeta iz persijskoj jezika, a u prevodu znači tobdžijska dolina. Ukoliko želite da pročitate nastavak bloga kliknite na link: Topciderski park u Beogradu

Trgovi u Beogrdu

Verovali ili ne, usku teritoriju Beograda sačinjava čak 16 trgova, više od 5.000 ulica i desetine skverova. Najstarije ulice u Beogradu su ulica Vase Čarapića, Kralja Petra, Cara Dušana, Jevrejska, Narodnog fronta, Gavrila Principa i Karađorđeva ulica. Interesantno je da je razvoj ulične mreže počeo davne 1867. godine, po odlasku Turaka sa ovih prostora, prema planovima inženjera Emilijan Josimović sadržanim u delu “Objašnjenje predloga za regulisanje onog dela varoši Beograda što leži u Šancu”. Inače, njegovo delo smatra se danas prvom stručnom knjigom u oblasti urbanizma u Srbiji. U prvim godinama su centar grada naseljavale  najuticajnije i najbogatije porodice trgovačkog i političkog života Beograda. Tako je Emilijan Josimović u istoriji ostao zapamćen kao prvi urbanista. 

Emilijan Josimović izradio je planove prema uzoru na velike evropske gradove i opredelio se za planove kojima bi se saobraćaj u Beogradu ubrzao. Ulice i parkove, kojima i danas prolazio, osmislio je i trasirao upravo Emilijan Josimović – Knez Mihailovu ulicu, ulice Kralja Petra i Cara Dušana, javne parkove na prostoru Kalemegdana i Studentskog trga (nekada Velike pijace). Prvu ideju o potrebi izgradnje modernog vodovoda imao je upravo Emilijan Josimović još 1867. godine, kao i ideju o izgradnji keja sa stovarištem uz reku Savu i pristaništa na Dunavu, potrebnog za rečni saobraćaj i trgovinu.

Važno je pomenuti još jedno ime kada je reč o prvim urbanističkim planovima Beograda, a to je Stevan Zarić. Inženjer Stevan Zarić sastavio je plan Beograda za potrebe beogradskih osnovnih škola 1878. godine i zaslužan je za realizaciju prvog projekta parkovske površine na području Beogradske tvrđave.

Kada su u pitanju trgovi u Beogradu, najstariji trg u Beogradu je Studentski trg, dok je najpoznatiji Trg republike.

Koji su najveći i najpoznatiji trgovi u Beogradu?

U Beogradu se nalazi 16 trgova, a ovo su neki od najvećih, najprometnijih i najznačajnijih trgova u našoj prestonici. Većina beogradskih trgova se nalazi u samom centru grada gde ima najviše prolaznika i turista. Ukoliko Vam se dopada ideja da se nađete u srcu gradskih dešavanja i najpoznatije pešačke zone u Srbiji, rezervišite Stan na dan Beograd Centar.

Trg republike

Trg republike zauzima danas centralno mesto u Beogradu. Prostrani plato okružen je impozantnim građevinama Doma štampe, Dečijeg pozorišta “Boško Buha”, Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja, a posebno mesto zauzima Spomenik knezu Mihailu Obrenoviću. Trg republike se nalazi na mestu gde se u XIX veku prostirala Stambol kapija – najveća i najlepša kapija sa početka XVIII veka, a u srpskoj istoriji zabeležena i kao najozloglašenija. Turci su upravo ispred Stambol kapije na stravičan način mučili zarobljeno srpsko stanovništvo. Kako je put kroz Stambol kapiju vodio do grada Carigrada ili Istanbula, po njemu je i dobila naziv.
 
Prostor trga je dugo godina nakon rušenja Stambol kapije ostao neiskorišćen. Zgrada Narodnog pozorišta sagrađena je 1869. godine, a spomenik knezu Mihailu 1882. godine kada je počelo postepeno preuređivanje trga. Veliki deo trga zauzimala je čuvena kafana “Dardaneli”, gde su se okupljali ugledni umetnici i akademici. Njeno mesto je 1903. godine zauzela zgrada Narodnog muzeja.

Nekadašnji naziv Trga republike glasio je Pozorišni trg. Prema urbanističkim planovima Emilijana Josimovića trasirane su Knez Mihailova ulica, Čika Ljubina i ulica Kneginje Ljubice uz Obilićev venac i Vasinu ulicu. Teško je zamisliti da su nekada kroz Trg republike prolazili fijakeri, kola, pa i tramvajske šine. Od Slavije ka Kalemegdanu je saobraćala prva tramvajska linija pod brojem 1.

Trg republike je danas popularno šetalište i mesto za fotografisanje, a najpoznatije je kao mesto sastajališta mnogih Beograđana, te se često može čuti: “Čekam te kod Konja”.

Terazije

Terazije se ubrajaju među najpoznatije trgove u Beogradu. Prostire se od Sremske ulice sve do ulice Kralja Milana i zajedno za Knez Mihailovom ulicom čini deo najlepše pešačke zone u našem gradu. Plato Terazije je svoje neobično ime dobio za vreme Turaka. Na mestu gde se danas nalaze Terazijska česma i hotel “Moskva” se pre nekoliko vekova nalazio sistem za snabdevanje vodom. Oni su gradili kule ili zidane vodovode odakle su vodovodnim cevima izvodili vodu i nazivali ih “terazijama”.

Centralni deo trga zauzima Terazijska česma, izgrađena po želji kneza Miloša Obrenovića 1860. godine. Česmu, delo majstora Franca Lorana, čini oblik trostepene piramide i predstavlja simbol povratka kneza Miloša na srpski presto. Sam prostor oko trga počeo je da se uređuje početkom XIX veka kada su ga naseljavale zanatlije, kovači i kazandžije prema naredbi kneza Miloša Obrenovića. Terazije i Balkanska ulica važile su za centar društvenog i trgovačkog života u Beogradu tokom XIX i XX veka. Plato Terazija su okruživali najbolji hoteli, restorani i prodavnice toga vremena.

Od značajnijih objekata prostor na Terazijama krase Palata Albanija, sagrađena 1938. godine, hotel “Moskva” ili Palata Rosija  iz 1096. godine, Palata Igumanov, Palata Atina, hotel Kasina iz 1922. godine, Pozorište na Terazijama i Dom Vukove zadužbine. U kafani “Kod zlatnog krsta” održana je 1896. godine prva bioskopska predstava. Trg Terazije predstavljaju jedinstvenu priliku da se razgledanjem upoznaju najraskošnija gradska zdanja u Beogradu. Kompletan blog procitaje na Trgovi u Beogradu .