Društvene mreže i različiti sajtovi koji se bave zdravim načinom života, prepuni su kontradiktornih informacija i saveta koji pre svega dolaze od nutricionista i stručnjaka, ali i influensera koji nisu dovoljno edukovani. Čitajući ih, lako možemo doći u zabludu ukoliko planiramo da promenimo prehrambene navike. Ishrana je integralan deo našeg zdravlja i pomaže nam da imunitet održimo jakim, te se uspešno suprotstavimo eventualnim virusima i bolestima. Uz rekreativne treninge i dovoljno sna, predstavlja uspešnu formulu za dugovečan i zdrav život.
Bez obzira da li želite da smršate, ojačate vaš imunitet ili se rešite loših navika, ovi univerzalni nutritivni saveti mogu vam pomoći da stignete do željenog cilja i unapredite vaše zdravlje.
Bogatstvo i različitost namirnica
Našem organizmu su neophodne različite hranljive materije, a njih možete obezbediti unosom raznovrsnih namirnica. Jedan prosečan i zdrav obrok treba da sadrži žitarice, zdrave belančevine, mnoštvo svežeg povrća, kao i voće. U zavisnosti od vaših trenažnih navika i količine kretanja tokom dana, odredićete potrebnu količinu nutrijenata, pa ćete tako povećati unos proteina onim danima kada imate treninge. Povrće i voće sadrži mnoštvo korisnih vitamina, antioksidanasa i minerala, koji imaju mnoštvo benefita za naše zdravlje. Različite studije pokazale su da osobe koje konzumiraju veću količinu voća i povrća imaju znatno manji rizik od hroničnih bolesti poput dijabetesa i kardiovaskularnih poremećaja.
Planirajte obroke unapred
Planiranje obroka može biti sredstvo za kontrolu vašeg dnevnog unosa kalorija, ali i hranljivih i zdravih namirnica. Današnji tempo života nam ne ostavlja dovoljno slobodnog vremena, pa će vam se možda ova taktika isprva činiti nemogućom ili napornom, ali vrlo brzo ćete uvideti njene prednosti. Ovo je posebno važno tokom radnih dana, kada često nećemo biti u prilicu da samostalno pripremimo obrok poštujući sva nutritivna pravila. Mnogi u tim trenucima posežu za pekarom i restoranima brze hrane, ali uz malo reorganizacije, i radnim danima se možemo hraniti zdravo. Kada ste na poslu, odličan izbor mogu biti pripremljeni obroci za firme koje u Beogradu organizuju različite ketering službe, te imate mogućnost da birate između bezbroj zdravih verzija obroka. Doručak možete pripremiti kod kuće, a ukoliko na poslu imate zajedničku čajnu kuhinju, uvek možete napraviti ovsenu kašu ili neki hranljivi smuti.
Smanjite unos šećera
Smatra se da je prekomeran unos šećera jedan od glavnih krivaca za pojavu dijabetesa i niza drugih hroničnih bolesti. Nažalost, okruženi smo šećerom, koji se nalazi u gotovo svim proizvodima i prerađenoj hrani, a ne nužno slatkišima. Kako biste bili u potpunosti sigurni da određeni proizvod ne sadrži šećer, uvek pogledajte tabelu sa nutritivnim vrednostima koja se nalazi na poleđini pakovanja. Želju za slatkim možete nadomestiti konzumiranjem prirodnih šećera kao što su voće, urme i med. Izbegavajte zaslađene kafe i gazirane sokove, te sami napravite osvežavajući napitak koristeći običnu vodu, krišku limuna, krastavca ili nane, kao i šaku bobičastog voća. Smanjivanje unosa šećera je posebno značajno ukoliko želite da izgubite kilograme, jer je on jedan od glavnih krivaca za pojavu gojaznosti.
Grickalice mogu biti zdrave
Gledajući omiljenu seriju, često posegnemo za nezdravim grickalicama, a jedna od onih koje se najčešće konzumiraju svakako jeste čips. Ovakva hrana sadrži trans masti i predstavlja najnezdraviju opciju za vaš organizam. Na sreću, postoji odlična zamena za čips i ostale grickalice koja u sebi ima zdrave masti – orašasti plodovi. Osim toga, veoma su bogati vlaknima, proteinima i različitim mineralima. Zdrave masti snižavaju loši LDL holesterol, a pojedine studije ukazuju na to da smanjuju rizik od nastanka dijabetesa tipa 2. Bademi, lešnici, orasi se odlično slažu uz sveže salate i svojim ukusom i nutritivnim vrednostima mogu obogatiti celokupan obrok, a često se konzumiraju i kao užina.
Birajte dobre ugljene hidrate
Jednu od najčešćih zabluda sa kojom se susrećemo jeste da su ugljeni hidrati loši za naše zdravlje. Naprotiv, oni su pogon našeg organizma i neophodno gorivo za svakodnevno funkcionisanje. Postoji razlika u vrsti ugljenih hidrata, pa ih tako možemo podeliti na proste i složene. U prvu grupu spadaju paste, hlebovi i šećeri, koji predstavljaju loš izbor i koje je neophodno izbaciti ili minimizirati njihovu upotrebu. Za razliku od loših, složene ili dobri ugljeni hidrati imaju mnogobrojne benefite za naš organizam, ali samo ako se konzumiraju u odgovarajućoj količini. Sočivo, kinoa, žitarice od celog zrna, batat i integralni pirinač samo su neke od namirnica koje bi trebalo da uvrstite u vašu ishranu.
Zdrave prehrambene navike nisu bauk i misija koju ne možemo dostići. Uz pomoć ovih jednostavnih saveta i minimalnu organizaciju, priredićete vašem organizmu pravo osveženje i uživati u kvalitetnim i nutritivno bogatim obrocima.